Пређи на садржај

Шкаркина вила

С Википедије, слободне енциклопедије
Шкаркина вила
Шкаркина вила, Делиградска 13
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1927.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуГрадски завод за заштиту споменика културе

Шкаркина вила налази се у Делиградској улици бр. 13 у Београду, на врачарској падини, у близини једног од највећих градских тргова – Славије.[1]

За подизање своје куће у Делиградској улици, Рихард Шкарка је позвао архитекту Драгишу Брашована. Будимпештански ђак је до тада у Београду већ реализовао своје прво потпуно самостално дело, зграду бивше Есконтне банке у Нушићевој улици. Остварење у комбинацији барокно-класицистичке еклектике, обезбедило је Брашовану добар пријем у београдској средини.

Шкаркина вила изграђена је током 1926–1927. године, као репрезентативна градска вила. Академски принципи, романтичарски дух, истористички мотиви, примесе модерних идеја и ардекоовски третман површина, препознају се у обликовању главне – уличне фасаде објекта. Фасада је изведена у једној равни, а декоративни елементи преузети из историјских стилова, романике, венецијанске готике и барока доприносе њеној сликовитости. Строга академска подела фасаде је напуштена, а њеној слојевитој обради архитекта је приступио на креативан начин. Рустичној обради доње зоне са забатним мотивима, дијамант квадерима веома блиским чешком кубизму, и прозорима завршеним слепим аркадама, супротставља се равна површина спрата. Њом доминира романтичарска трифора испуњена флоралним, зооморфним и антропоморфним мотивима, постављена између модернистички третираних прозорских отвора без посебног акцента. Фасада се завршава декоративно решеном назубљеном кровном атиком. Мотив преломљеног лука и барокних волута поновљен је и на монументалној улазној капији, чија су врата решена у виду врло декоративно третиране металне решетке.

У хармонизованом односу детаља и целине открива се модернистички приступ. Одступајући од академских принципа, Брашован је орнаменталну декорацију издвојио у јасно одређене целине, чиме су истакнути и елементи модерне архитектуре. Супротстављене и уједно обједињене широке плошне површине и орнамент, лук и оштар угао, извијена и права линија, мотиви различитих историјских стилова у сасвим модерном аранжману, чине ову фасаду једном од најнеобичнијих и једном од најшармантнијих у Београду.

За разлику од већине својих савременика архитекта Драгиша Брашован је посебну пажњу посветио и мање уочљивим дворишним фасадама остварујући јединство укупног изгледа грађевине у морфолошком и стилском погледу. Раскошној спољној обради одговара и богато опремљен ентеријер. На плафону кружног хола приземља до данас је сачувана зидна слика, нажалост непознатог аутора.

Године 1927. фасада Шкаркине виле добила је награду као једна од најлепших фасада у Београду.

Данас се у овој раскошној градској вили налази Амбасада Белорусије.

Шкаркина вила је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности. Она представља један од најуспелијих примера Брашованове архитектуре градских вила, а као ретка грађевина романтичарског духа заузима изузетно место у београдској међуратној архитектури.

Као објекат значајних архитектонских и културно-историјских вредности, Шкаркина вила проглашена је за споменик културе 2002. године (Одлука, Службени гласник РС, бр. 73/02).

Литература

[уреди | уреди извор]
  • К. Ћирић, Шкаркина вила, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 2011. * Документација ЗЗСКГБ, СК-296 З. Маневић, Дело архитекте Драгише Брашована, ЗЛУ Матице српске, бр. 6, Нови Сад, 1970.
  • А. Кадијевић, Живот и дело архитекте Драгише Брашована (1887–1965), ГГБ, књ. XXXVII, Београд, 1990.
  • А. Игњатовић, Две београдске куће архитекте Драгише Брашована, Наслеђе, V, Београд, 2004.
  • Досије споменика културе Шкаркина вила, Завод за заштиту споменика културе града Београда
  • З. Маневић, Дело архитекте Драгише Брашована, ЗЛУ Матице српске, бр. 6, Нови Сад, 1970.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]